kao da sam izgubio dan

znam, i ja moram da siđem na poslednjoj stanici. nekog će dana to biti sutra.

kiši mi se. ali ne smem ni suzu da pustim.

ja kao da sam stvoren od žive. moje otrovne kapi tkaju teško olovno nebo ispod oblaka snova. ni pijan nitko ne može da diše. ljudi koje najviše volim najviše pate zbog mene.

jedino šapatom mogu da ćutim. kao opalo lišće pre zime. kada počinju najtužnije priče. kada se zaboravlja zvuk.

toliko toga sam doživio danas. toliko ništavog toga. jedino noć nije postala dan.

ne treba noćas da pričaš sa mnom. samo me dodirni dušom tamo negde u beskraju kiše...


dodano kasneje

kvadrat samote pod svinčenim pokrovom zelené veje